Važno pravilo o vodi u koje smo svi verovali nije tačno?

Ispijanje osam čaša dnevno jedno je od glavnih pravila koje obezbeđuje dovoljnu hidrataciju organizma. Međutim, nova studija pokazala je da ovo pravilo ne važi za svakoga, kao i da svako može vrlo jednostavno da odredi koliko mu vode zaista treba.

Treba li zaista piti 8 čaša vode dnevno, pitanje je kojim se bavilo istraživanje australijskih naučnika sa Instituta za medicinu objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Istraživanje je pokazalo da postoji jednostavan način da ustanovite koliko vam je dnevno vode potrebno kako biste bili hidrirani, a pritom je važno samo slušati svoj organizam.

Možda isprva zvuči pomalo nejasno, ali naučnici su prvi put uspeli da dokažu da je čoveku koji je utolio žeđ teško da nastavi da guta, čak i vodu. Dakle, poslušajte svoje - grlo.

Prvi su put naučnici detektovali mehanizam koji reguliše unos tečnosti u organizam i sprečava pojedinca da popije previše vode, što potvrđuje činjenicu da je potreba za tečnošću individualna.

Ne morate se striktno pridržavati pravila o osam čaša vode dnevno jer nema naučnog dokaza o tome kolika je optimalna količina tečnosti potrebna pojedinom organizmu, kako tvrde naučnici.

Nekim ljudima, dodaju, treba i više od osam čaša dnevno.

Koautor studije Majk Farel sa Instituta za biomedicinska otkrića australijskog Univerziteta Monaš i njegove kolege tražili su od ispitanika da popiju veliku količinu vode neposredno nakon vežbanja, dakle u trenutku kada su bili vrlo žedni i kasnije tokom dana, kada nisu osećali tako veliku žeđ.

Gutanje "viška vode" naporno za organizam

U oba slučaja ispitanici su morali da ocene koliko im je bilo teško da progitaju vodu. U poređenju s vodom ispijenom neposredno nakon vežbanja ispitanici su odgovorili da im je triput teže bilo da progutaju vodu kasnije tokom dana kada više nisu osećali tako jaku žeđ, odnosno kada su utolili žeđ.

"Prvi smo put ustanovili da je ispitanicima gutanje postalo naporno pošto su nastavili da piju, a radilo se o 'višku vode' za organizam, što znači da su morali da savladaju neku vrstu otpora. Potvrdila se naša pretpostavka po kojoj je refleks gutanja postao inhibiran ili zakočen zbog glavnog inhibicijskog neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu – gama aminomaslačne kiseline. To se dogodilo pošto je pojedinac popio dovoljnu količinu vode", objasnio je Farel.

On i kolege su funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) nastojali da izmere aktivnost mozga neposredno pre konzumiranja vode u spomenutim okolnostima. Ustanovili da su delovi desnog prefrontalnog korteksa mozga pokazivali znatno višu aktivnost dok su ispitanici istraživanja s naporom gutali vodu.

"Važno je biti hidriran i pritom slušati telo. To je bolje nego držati se strogo predviđenog rasporeda od osam čaša vode dnevno", kaže Farel.